8.10.07

ODRASTANJE

Eno mene! Šepurim se pred lavovima, smejem klovnovima, pentram za artistima i trčim za devojčicama. I srećan sam: ne moram da se ponavljam. Kuću sam zaboravio: ne javlja se ni kao reč.
*
Moj otac mi se prikrada s leđa i grabi me desnom rukom za kosu, a levom za okovratnik. 

*
Moj otac me plaši. Povlači me svaki čas, naizmenično, za desno, pa za levo uvo i govori: "Ovako, i samo ovako se pravi čovek."
*
Varam svog oca. Gledam mu u oči i klimam glavom, dok mi govori, i istovremeno vodim tajni život.
*
Moj otac me budi pre svanuća i tera da trčim oko kuće.
*
Život doživljavam samo donjom polovinom tela. Dane trošim kradom: ne odbrojavam ih, nema ni potrebe, imam ih toliko pred sobom.
*
Moj otac sedi u fotelji i čisti lulu. Naređuje mi da radim sklekove. Majka se pravi da čita.
*
"Nikad nisam verovao tuđim rečima. Ni svojim", kaže mi otac i ostavlja knjigu na krila.