8.10.07

MOJA ŽENA SPAVA

Posmatram je: sa viklerima u kosi i maskom na licu ona je sasvim druga osoba, hoću da kažem, ne sviđa mi se.
Podižem se polako, da me ne oseti. Ljuti se kad ustajem noću: uvek misli da je napuštam.
Uvlačim se u kuhinju i nečujno okrećem ključ. Gladan sam: gutam hranu pravo iz frižidera i gledam kroz prozor. Kiša je prestala, ponovo se vide zvezde kao i pre nekoliko sati: kako se brzo menjaju stvari na ovom svetu. Zubi mi trnu od hladne hrane. Želudac mi se ledi: imam utisak da će mi zaleđeni komadi mesa iseći taj važni deo utrobe. Ali moram da jedem. Moram!